Dobro došli, gost
Korisničko ime Lozinka: Zapamti me

Naše mišljenje o Odluci Ustavnog suda
(1 pregleda) (1) gost
  • Strana:
  • 1

TEMA: Naše mišljenje o Odluci Ustavnog suda

Naše mišljenje o Odluci Ustavnog suda pre 1 godinu, 9 meseci #45

  • admin
  • OFFLINE
  • Administrator
  • Poruke: 21
  • Karma: 3
Povodom odluke Ustavnog suda o neustavnosti konformne metode u obračunu zakonske zatezne kamate, obratili smo se nadležnim ministarstvima sa našim mišljenjem. Tekst dopisa prenosimo ovde u celosti i svaki vaš komentar je dobrodošao:

DP PRODUCTS d.o.o. 09.08.2012.


DA LI JE PRIMENA KONFORMNE METODE U OBRAČUNU
ZAKONSKE ZATEZNE KAMATE PROTIVUSTAVNA?


Odluka Ustavnog suda RS od 12.07.2012.g.
Na svojoj sednici od 12.07.2012. Ustavni sud Republike Srbije je utvrdio da:
- Odredba člana 3. Stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate (Službeni list SRJ, broj 9/01), u delu koji glasi: „primenom konformne metode“ nije u saglasnosi sa Ustavom.
Iza toga, u Odluci suda, sledi odbacivanje inicijative za ocenu ustavnosti prethodno važećih zakona o visini stope zatezne kamate iz 1989. i 1993.godine.

Prvi komentar na Odluku Ustavnog suda
Konformni metod obračuna kamate je opšte prihvaćeni i precizni matematički metod obračuna kamate. I za taj metod konstatacija: da je njegova primena u konkretnom slučaju protivustavna nema smisao. Naše čvrsto ubeđenje je da: nije problem sa konformnom metodom obračuna, već je ta metoda pogrešno primenjena u ovom razmatranom slučaju obračuna (zakonske) zatezne kamate. Dalje, ako smo mi u pravu, pitanje je: kako niko, toliko godina, nije video u čemu je greška? Ili, kako niko stručan nije video grešku? Sigurni smo da, barem u bankarskom sektoru, postoje ljudi koji ovu problematiku dobro poznaju. Da li je zaista konkretan pojedinačni interes toliko važniji od opšteg? I gde su tu institucije države?
Razumemo da bankama takođe odgovara postojeći sistem obračuna zatezne kamate je se on implicitno odnosi i na ugovorenu zateznu kamatu po plasmanima. Čvrsto verujemo da su i banke obračun ugovorene zatezne kamate vršile na način koji je prosta analogija načina definisanog u osporenom Zakonu. Međutim, kod banaka je situacija znatno jednostavnija jer su svi periodi obračuna do jedne godine i do većih odstupanja se ne može doći bez obzira što je primenjeni način obračuna (ugovorene zatezne kamate) verovatno pogrešan.
Na dalje, mi razmatramo obračun zatezne kamate definisan ovim (osporenim) Zakonom i označavamo je kao zakonsku zateznu kamatu.
Nemoguće je da nikome nije palo na pamet da su enormni iznosi obračunate zakonske zatezne kamate za periode od nekoliko godina, posebno pre 2001. godine, rezultat greške u primeni konformne metode obračuna zatezne kamate. Takođe, zašto su tako enormne razlike iznosa obračunate kamate kada se računanje vrši na dug u stranoj valuti i ekvivalentni dug u dinarima za isti preiod obračuna? Pri tome je sigurno da obračuni kamate proporcionalnom i konformnom metodom, za iste: kamatnu stopu, isti period važenja kamatnih stopa i isti iznos glavnice na početku perioda, daju apsolutno isti iznos obračunate kamate.
Zamislimo da u nekom zakonu stoji tekst: „zemlja je okrugla“. Eventualna odluka Ustavnog suda da je koršćeni stav u zakonu: „zemlja je okrugla“ suprotan Ustavu jer „povređuje načelo jednakosti i ravnopravnosti lica pred zakonom .......“, nema nikakav smisao.
Odgovorno tvrdimo, da su velike prednosti primene konformne metode obračuna
zatezne (i druge kamate) u odnosu na proporcionalnu metodu, za periode duže od
jedne godine (nebankarski sektor). Pri tome smo potpuno svesni činjenice da je
korišćenje proporcionalne metode obračuna kamate najšire raprostranjeno u čitavom
svetu.

Novi zakon o visini stope zatezne kamate i praznina koja nastaje
Nismo sigurni, ali nam se čini da će se novi Zakon o visini stope zatezne kamate, posle odluke Ustavnog suda od 12.07.2012.godine, razlikovati od prethodno važećeg teksta zakona samo u tome da će biti izbačen tekst: „ ,primenom konformne metode“ , na kraju stava 1. člana 3.
Naš je stav da je način obračuna zakonske zatezne kamate prema prethodno važećem Zakonu o visini stope zatezne kamate bio jasno definisan ali pogrešan, dok prema tekstu izmenjenog Zakona (po Odluci Ustavnog suda) obračun nije konsistentan i meša dva potpuno različita sistema obračuna kamate. Sve je naravno vezano za član 3. stav 1. Zakona. Naime, sada se u njemu visina stope zatezne kamate određuje na način koji se jasno odnosi na konformni metod obračuna kamate dok se sam obračun vrši proporcionalnom metodom. I to je zaista nekonsistentno i pogrešno.
I ovo pitanje mora hitno da se reši. Dva su moguća rešenja. Jedno je da se izmeni postojeći Zakon, odnosno prethodno važeći, ili da se usvoji neko od rešenja zemalja za koje se smatra da su to pitanje rešile na odgovarajući način. Uvažavanje i preuzimanje rešenja drugih nije ništa loše ali bi i mi trebalo dosta o tome da znamo. Barem u smislu da smo u stanju da pratimo rezultate primene tih rešenja i pravovremeno sprovodimo korekcije (visina stope, npr.) primereno našim uslovima. Ali kako smo do sada radili kako smo radili ....... šta da očekujemo?
Naše je mišljenje da treba postojeći zakon korigovati tako da se ispravi greška koja je bila prisutna. Kasnije treba pratiti primenu i eventualno korigovati fiksnu stopu koja se primenjuje iznad mesečne stope rasta potrošačkih cena u Republici Srbiji. U slučaju da se primeni rešenje neke druge zemlje, ostala bi veća praznina vezano za posledice dosadašnje primene u praksi, koje se odnose na period važenja prethodnog (osporenog) Zakona.

Šta mi želimo da pokažemo?
Mi želimo da pokažemo da kod obračuna zakonske zatezne kamate nije problem sa konformnom metodom obračuna. Napravljena je greška u Zakonu koja uzrokuje da se taj metod pogrešno primenjuje u ovom konkretnom slučaju.

Šta je zatezna kamata i kako se ona obračunava?
Zatezna ili kaznena kamata je kamata koja se obračunava na dug koji je dospeo a nije plaćen o roku. Na dug koji postoji a nije dospeo ne može se obračunavati zatezna (kaznena) kamata. Dug koji je dospeo uobičajeno se označava kao dospeli dug. Samo na dospeli dug se obračunava zatezna kamata. Po aktivnim poslovima banaka sa kilentima, zatezna kamata se standardno (visina i način obračuna) ugovara. Ako se zatezna kamata ne ugovori a dođe do docnje, primenjuje se (na dinarske obaveze) zakonska zatezna kamata. Po odlukama sudova, po pravilu se koristi obračun zakonske zatezne kamate. Pri tome sudovi nastoje da u presudama ispune dva osnovna principa: naknada štete i povratak u prethodno stanje.
Kod obračuna zatezne (kaznene) kamate konformnom metodom obračuna, na jedinstveni iznos dospelog duga na početku perioda (razmatramo uprošćen slučaj radi lakšeg razumevanja), neophodni su i sledeći elementi:
- Period za koji se kamata obračunava,
- Iznos stopa zatezne kamate po mesecima i
- Iznos stope redovne ili neke druge kamate preko koje se vrši revalorizacija kamate u toku obračuna.
Dakle, u ovom slučaju, nema promene iznosa dospelog duga u toku obračuna.
Kamata se računa od početka do kraja perioda, po mesecima, obzirom da se stope određuju mesečno. Da postoje promene na dospelom dugu, one bi određivale kraće pojedinačne obračunske periode. Pri tome važe sledeća pravila kod obračuna za pojedinačni period:
- Mesečna stopa zatezne kamate se sastoji iz mesečne stope rasta cena na malo u Republici Srbiji i fiksne stope 0,5% mesečno (zbir stopa).
- Samo je dospeli dug osnovica za obračun zatezne kamate.
- Na prethodno obračunatu zateznu ili bilo koju drugu kamatu, u obračunu, ne obračunava se zatezna kamata.
- Na prethodno obračunatu zateznu ili bilo koju drugu kamatu, u obračunu, dozvoljen je obračun kamate po stopi koja obezbeđuje očuvanje realne vrednosti prethodno obračunate kamate. Da ne postoji inflacija, ne bi ni bilo potrebe revalorizacije kamate u toku obračuna.
Tek po okončanju obračuna kamate za definisani period kamata se iskazuje (kamatni list, izvod ili slično) i o njoj se obaveštava dužnik. Tek tada obračunata kamata dobija karakteristiku dospelog duga. I ukoliko je dužnik ne plati u roku, na nju teče zatezna kamata do datuma otplate.

O konformnoj metodi obračuna kamate
Konformna metoda obračuna kamate počela je da se koristi na našim prostorima 1987.g. sa povećanjem inflacije i porastom kamatnih stopa. Država je na neadekvatan način pokušala da anulira efekte uzrokovane inflacijom i rastom kamatnih stopa. To je sa svoje strane samo ubrzalo njen rast.
Kod konformne metode se iznos obračuna kamate uvek iskazuje i plaća/naplaćuje sa datumom sa kojim se obračunava. Nema slučajeva diskontovanja obračunatog iznosa kamate ako je isplata pre dospeća, kako je kod proporcionalne metode.
Moramo još jednom da istaknemo da obračuni proporcionalnom i konformnom metodom, za iste: kamatnu stopu, isti period važenja kamatnih stopa i isti iznos glavnice na početku perioda, daju isti iznos obračunate kamate na kraju perioda. Uprkos činjenici da je konformni metod obračuna matematički precizniji, proporcionalni metod je u daleko široj upotrebi u svetu iz razloga jednostavnosti i skoro potpune primene u bankarskom sektoru.

O dosadašnjem sistemu obračuna zakonske zatezne kamate
Dosadašnji sistem obračuna zakonske zatezne kamate je bio jasno definisan ali pogrešan. Kod obračuna zakonske zatezne kamate primenjen je konformni metod obračuna. Taj metod je daleko prikladniji za slučajeve kada se obračuni rade za periode od više godina. A ti slučajevi se najčešće vezani za presude sudova.
Osnove dosadašnjeg (osporenog) sistema obračuna zakonske zatezne kamate se sastoje u sledećem:
- Obračun se vrši za definisanu glavnicu i zadati period. Glavnica ima tretman dospelog duga na početku perioda obračuna.
- Stope zakonske zatezne kamate definisane su Zakonom o visini stope zakonske zatezne kamate (Sl.list 9/2001). Stopa zakonske zatezne kamate određuje se na mesečnom nivou i sastoji iz: mesečne stope rasta cena na malo i fiksne stope od 0,5% mesečno.
- Mesečne stope rasta cena na malo obezbeđuje realne vrednosti glavnog duga dok fiksna stopa od 0,5% predstavlja neku vrstu kazne. Na ovaj način određena stopa zakonske zatezne kamate, čak i da se drugačije zove, definitivno se odnosi na zateznu / kaznenu kamatu.
- Stopa rasta potrošačkih cena (cena na malo) je stopa za usklađivanje realne vrednosti glavnog duga ili stopa revalorizacije. Konačno, stopa revalorizacije je manja od stope zakonske zatezne kamate za fiksni iznos od 0,5%.
- Postupak obračuna se izvršava od promene do promene važenja kamatne stope obzirom da promene glavnog duga nema, počev od početka čitavog perioda za koji se kamata obračunava. Ukupan period obračuna (u daljem tekstu: period obračuna) sastoji se iz jednog ili više pojedinačnih perioda. Pojedinačni periodi su kalendarski meseci obzirom na period za koji su stope zakonske zatezne kamate utvrđene.
- Postupak započinje obračunom kamate za 1. pojedinačni obračunski period a završava se obračunom kamate za zadnji pojedinačni obračunski period (mesec).
- Obračun zatezne kamate za pojedinačni obračunski period se radi na sledeći način:
• Osnovica za obračun je glavnica uvećana za ukupan iznos obračunate (zatezne) kamate do početka tog pojedinačnog obračunskog perioda. Jasno je da je osnovica za prvi pojedinačni obračunski period jednaka glavnom dugu.
• Obračun se završava obračunom za zadnji pojedinačni obračunski period, kada se dobija konačni iznos obračunate zatezne kamate za period obračuna i stvara se obaveza dužnika da taj iznos plati.

Gde je greška u dosadašnjem sistemu obračuna zakonske zatezne kamate?
Zatezna kamata se obračunava i plaća na dospele neizvršene obaveze.
Potpuno je jasno da prethodno obračunata kamata (ovde zatezna) niti pod kojim uslovima ne može biti osnovica za obračun zatezne kamate u obračunu.
Na iznos obračunate zatezna kamate u toku obračuna (po pojedinačnim obračunskim periodima) ne može se obračunavati zatezna kamata. Obračunata zatezna kamata (niti bilo koja druga) ne može ući u osnovicu za obračun zatezne kamate za naredni pojedinačni obračunski period.
Kod primene konformne metode, u toku obračuna za definisani period, prethodno obračunata kamata ulazi u osnovicu za obračun kamate, ali niti pod kojim uslovima u osnovicu za obračun zatezne kamate za posmatrani period. Osnovica za obračun zatezna kamate, u periodu obračuna, je isključivo glavni (dospeli) dug.
Obračunata zatezna kamata, u obračunu, može biti osnovica samo za obračun redovne kamate. U ovom slučaju to može biti kamata u visini stope rasta na malo kojim se vrši očuvanje vrednosti prethodno obračunate zakonske zatezne kamate. Ustvari je to revalorizacija prethodno obračunatih vrednosti kamate u toku obračuna primenom stope rasta potrošačkih cena u RS po mesecima.
Greška je dakle u tome što se u Zakonom definisanom načinu obračuna kamate na prethodno obračunatu kamatu u obračunu obračunavala zatezna kamata. Šta više. za jedan pojedinačni obračunski period (mesec) na glavni dug uvećan za ukupno obračunatu kamatu, najpre se obračunavala kamata po stopi rasta cena na malo da bi se iza toga osnovica utvrdjena na početku perioda uvećala za tu obračunatu kamatu i to postala osnovica za obračun kamate po fiksnoj stopi od 0.5% mesečno. Ko poznaje konformni metod obračuna kamate uočava da je pisac Zakona imao ideju o revalorizaciji ali ju je pogrešno primenio.
Da bi na obračunatu kamatu „tekla“ zatezna kamata moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
- Da kamata bude obračunata za period obračuna i
- Da se klijent (dužnik) obavesti o obračunatoj kamati (kamatni list ili slično) i obavezi da tu kamatu plati.
Tek pod ovim uslovima obračunata kamata ima karakter dospelog duga.

Konačno, greška proizilazi iz člana 3. stav 1. osporenog Zakona o visini stope zatezne kamate iz 2001 i to iz dela gde se definiše sam obračun. Po našem mišljenu, sam postupak obračuna nije trebalo definisati u ovom Zakonu. Da je taj stav glasio:
„Obračun kamate se vrši primenom konformne metode. Na obračunatu kamatu u toku obračuna, obračunava se kamata po mesečnoj sopi rasta cena na malo“
greške ne bi bilo.

Kako nastalu situaciju razrešiti?
Da se nastala situacija reši predlažemo sledeće:
- I dalje treba zadržati konformni metod obračuna.
- Treba uvesti pojam stope revalorizacije koja odgovara mesečnoj stopi rasta cena na malo. Revalorizacija ima tretman kamate i treba da obezbedi očuvanje realne vrednosti prethodno obračunate kamate u toku obračuna.
- Zatezna kamata (mesečna stopa rasta cena na malo uvećana za fiksnu mesečnu stopu 0.5%) se računa po mesecima samo na glavni (dospeli) dug.
- Na svu prethodno obračunatu kamatu u obračunu (zatezna kamata i revalorizacija), se obračunava revalorizacija u visini stope revalorizacije (mesečne stope rasta cena na malo).

DP Products
Beograd
Poslednja izmena: pre 1 godinu, 9 meseci od admin.
  • Strana:
  • 1
Vreme za kreiranje strane: 0.46 sekundi